Svi koji vole tenis u naredne dvije sedmice će doći na svoje. Pred nama je nezvanično svjetsko prvenstvo u tenisu, pred nama je čuvenio Wimbledon. U petak je obavljen žrijeb pa nam je slika turnira nešto očiglednija.

Novak Đoković jedan je od najvećih favorita za trofej, vjerovatno i najveći uz Carlosa Alcaraza. Srpski teniser osvojio je sedam trofeja na svetoj travi Wimbledona a svakako da dolazi sa ambicijom da dođe do osme titule.

Kao šesti nosilac mogao je očekivati težak žrijeb. Istini za volju u samoj završnici ga upravo takav put očekuje ako ne bude iznenađenja jer put do trofeja vodi preko Sinnera i Alacaraza. 

Ali generalno, može se reći da je Srbin prošao odlično. Pa krenimo redom.

Početak kao na igrici

Đokovićev put možemo posmatrati kao video igricu. Njegov put je takav da kao da treba prelaziti nivoe različite težine. Kako turnir bude tekao, svaki naredni korak bi trebao biti nezgodniji. Pa ipak, tek završni nivoi bi trebali biti teški.

Prvi porotivnik biće mu Alexandre Muller iz Francuske. Muller je odigrao dva pripremna turnira pred Wimbledon i doživio je eliminacije u prvim rundama. Generalno, nanizao je četiri poraza. Sve preko osam uzetih gemova za Francuza u ovom meču biće kao premija. Dakle, lakši trening za početak.

U drugom kolu Đoković će ići sigurno na Britanca. Da li će to biti Clarke ili Dan Evans, ostaje da se vidi. Da su neka ranija vremena, Evans bi pred domaćom publikom mogao biti nezgodan. Ovako, pitanje je da li će i Clarka savladati. Druga runda će biti nešto teža za Đokovića, ali generalno ni tu ne bi smio ni set izgubiti.

U trećem kolu bi mu protivnik mogao biti Alex Michelsen. Amerikanac je igrao polufinale u Mallorci, te je tako najavio dobru formu. Međutim, nije on preopasan za Đokovića. Na kraju dana, nadamo se da i neće dalje od prve runde jer na startu igra protiv Kecmanovića. Prije par godina Nole i Miša su igrali treće kolo na Wimbledonu, mislim da bi obojica potpisali da se isto ponovi.

Prvi opasniji protivnik u osmini finala

Alex De Minaur bi mogao biti Noletov rival u osmini finala. Australijanac je neko ko može biti dosta nezgodan, pogotovo ako bude u zoni. Ima dobru igru za travu i da se igra na dva dobijena seta, imao bi barem 30% šansi. Ovako, njegove šanse jesu mnogo mnogo manje. Ali eto, mogao bi možda otkinuti set Đokoviću.

Ako ćemo gledati samo nositelje, Draper, Bublik i Menšik su opcije za četvrtfinale. Prije par godina Draper je kao tada priličan anonimus igrao prvo kolo sa Noletom i uzeo mu set. Tada nije ni pri vođstvu Britanca djelovalo da je to ozbiljno po Novaka, ali sada bi svakako bilo dosta teže. Ipak, Britanac mora opravdati ulogu favorita a nije nemoguće da ispadne u ranoj fazi turnira.

Bublik kada igra kako može, može dobiti svakoga. Četvrtfinale Roland Garrosa pa i titula u Halleu su pokazatelj fenomenalne forme. E sada, pitanje je da li on može nastaviti u tom ritmu. I kod njega je tako, ili će doći do četvrtfinala ili ispasti na startu. Sredine nema. Može biti nezgodan kao protivnik ali ne i preopasan.

Od potencijalnih rivala u četvrtfinalu bi najopasniji bio Menšik. Prvo, dobio je u Miamiju u borbi za trofej Đokovića i tako je savladao strah od velike pobjede. Takve pobjede Draper i Bublik nemaju. I to nije uopšte zanemarljivo. Neki ljudi u štabu Čeha poznaju jako dobro Đokovića što u potencijalnom duelu može biti njegova prednost. Iako on ima defnonitivno najveće šanse protiv Đokovića od svih potencijalnih rivala u četvrtfinalu, teško i Menšik može dobiti.

Dva najteža nivoa na kraju

Dva najteža koraka su ostala na kraju. Ako ne bude iznenađenja prvo Sinner pa onda Alcaraz. Mada, pitanje je kakav će Italijan biti. Sam je rekao da ga je uzdrmao poraz u finalu Roland Garrosa protiv Alcaraza i možda ga čak to poremeti i ostanemo bez njega ranije od očekivanog.

Ipak, ako dođe do duela njega i Đokovića, Nole će biti favorit. Prvo, u odnosu na Australiju prošle godine, sada na Roland Garrosu je bio mnogo kompetitivniji protiv Sinnera. Drugo, igra na podlozi gdje je bez premca bolji od Italijana. igra u svojoj kući na neki način i na mjestu gdje je Sinnera okrenuo nakon što je gubio 2-0.

Naravno, sada je italijan mnogo bolji. Ali opet, Đoković na Wimbledonu djeluje gotovo nepobjedivo kada je u svojoj zoni. Ono što je bitno jeste da do polufinala ne potroši mnogo energije i da maksimalno izgubi set na tom putu. Svježine će mu trebati.

A pogotovo će trebati energije za eventualno finale protiv Alcaraza. Sve ukazuje ako bi došlo do tog finala, da bi gledali spektakl u rangu njihovog finala 2023. godine. Vjerovatno bi Alacaraz bio blagi favorit ali teško bi se moglo ponoviti prošlogodišnje finale.

I upravo taj prošlogodišnji Wimbledon je pokazatelj zašto svi koji vole Đokovića imaju razloga za optimizam. Bez treninga i faktički sa jednom nogom je došao bez problema do finala. Sada nema pretežak put barme do polufinala, pun je samopouzdanja i može se dosta očekivati.

Dakle, polufinale bi moralo da se desi, finale je realan domet a titula je ono što svakako može da se desi......